Contact us

100% Prirodni proizvodi! Zeleni sok od žita
Blog

O NAMA SU PISALI – Andrijana Glišić – časopis Agroklub

Zeleni sok od žita nije lek, ali doprinosi balansu organizma

Zeleni sokovi u sebi imaju skup vitamina, minerala, enzima, utiču na celo telo, ali to nije lek niti čarobni napitak već delotvoran sok koji doprinosi balansiranosti ishrane, navodi Klementina Kovač Nemet.

Foto: Klementina Kovač Nemet
Poznato je da se žitarice prerađuju, te da ih konzumiramo u različitim proizvodima. Međutim, retkost je popiti sok od žitarica. Na gotovo krajnjem severu Vojvodine, na Paliću, već 13 godina upravo ovakve napitke proizvodi porodica Nemet.

Kažu, zeleni sokovi od žita ušli su u njihov dom zbog zdravstvenih problema jednog člana porodice. Prvobitno su ih nabavljali u Mađarskoj, ali nakon što je firma koja ih je proizvodila prestala sa radom, sami su odlučili da sokovi od spelte i ječma nastave tradiciju postojanja u Srbiji.

Kako nahraniti milenijalce?

“Kako bismo dostigli najbolji kvalitet, za uzgoj spelte koristimo isključivo organsko seme i najbolji humus. Ova pšenica je puna celuloznih vlakana, te je potrebno koristiti specijalizovane prese koje će ova vlakna odvojiti od matičnog soka. Upravo ovakvu tehnologiju mi koristimo u našoj proizvodnji. Pre šest godina smo nabavili i prvi aparat za brzo zamrzavanje koji doprinosi održanju svežine proizvoda”, objašnjava Klementina Kovač Nemet ispred “Zelenog Žita Nemet”.

Sokovi su provereni u laboratorijama

Pet godina je bilo potrebno da se usavrši tehnika proizvodnje i da dobiju pravi kvalitet. Samo seme se uzgaja u zemlji, zatim ide u sušaru, a nakon toga u tople leje gde se sadi u manjim količinama. Kada izniknu listovi do 15 cm, radi se šišanje i procesom hladnog presovanja cedi se sok iz biljke.

Nakon što listovi porastu do 15cm, šišaju se i cede

“Žitarice su veoma osetljive, pogotovo spelta, osetljiva je na buđ i na mnogo toga. Ova biljka ima mnogo celuloznog vlakna koje naše telo ne može dobro da svari, tako da to vlakno moramo otkloniti ukoliko želimo da iskoristimo sve benefite soka. Posle ceđenja, tu tečnost stavljamo u kalupe uz proces brzog zamrzavanja. Svakako sokove šaljemo na ispitivanje u akreditovane laboratorije kako bismo bili sigurni da u prodaju puštamo kvalitetan i zdravstveno -bezbedni proizvod.”

Nije lek već delotvoran sok

Zeleni sokovi u sebi imaju skup vitamina, minerala, enzima koji utiču na celo telo, ali, napominje naša sagovornica, nije u pitanju lek niti čarobni napitak već delotvoran sok koji doprinosi balansiranosti ishrane.

“Prema naučnicima, što stariji genetski kod ima jedna biljka to će ona bolje uticati na naše zdravlje. Ova dobra stara mađarska pšenica – spelta ima delotvorna dejstva. U današnje vreme, zbog prskanja i drugih promena u poljoprivrednoj proizvodnji, dosta gubimo kvalitet hrane. Naše telo se potroši, pod stresom smo, ne pazimo na ishranu i ne pijemo dovoljno tečnosti i tako dođe do deficita. Ovo može da taj deficit malo izbalansira, da naše telo dođe do svoje snage”, objašnjava Kovač Nemet.

Od spelte sladak sok, od ječma gorak

Kada je u pitanju ukus, kaže da je nalik mladom grašku ili kukuruzu šećercu. Ukus trave dominira, a sam sok od spelte je veoma sladak, dok je od ječma gorkog ukusa.

Čemu mogu da se nadaju proizvođači spelte nakon žetve?

“Spelta je jako slatka biljka. Mnogi nas pitaju da li dodajemo zaslađivače, ali ništa ne dodajemo. Sok od ječma je jako gorak. Oni koji imaju problem sa želucem ili imaju gastritis pre podnesu ječam iako je gorak nego speltu i to je verovatno zbog sastava, ječam se lakše vari u odnosu na speltu.”

Žig svedoči o kvalitetu

Zeleni sokovi pronašli su put do domaćih potrošača u više gradova u Srbiji, najčešće u prodavnicama zdrave hrane i u apotekama. Kako kaže Kovač Nemet, pre nego što odu u prodavnicu, kupci prvo zovu nju da pitaju da li je zaista domaći i kvalitetan proizvod.

“Ljudi nas često zovu da pitaju kako da se uvere da su kupili upravo naš proizvod, nakon čega ih upućujemo da provere skriveni žig na ambalaži. To smo napravili zbog pojave velikog broja falsifikata na tržištu, kako bismo zaštitili proizvod i naše ime”, napominje naša sagovornica.

Non grata u zemljama EU

Van Srbije do sada su svoje proizvode plasirali i u Hrvatsku. Međutim, od pojave virusa korona u Srbiji, došlo je i do problema sa izvozom sokova.

“Potrebno je mnogo papirologije i moraju da se ispune mnogi drugi uslovi da bi se izvoz uopšte započeo. Imamo u planu još neke države. Od januara ove godine imali smo pregovore za Mađarsku, Austriju i Severnu Makedoniju i morali smo da prekinemo to zbog ove situacije sa virusom korona. Problem je što zemlje Evropske unije ne vole da rade sa Srbijom zato što nismo u EU. Kažu ‘znamo da je dobar kvalitet, ali krajnji kupac kada vidi da je Srbija ne želi da kupi’.”

U proizvodnji učestvuje cela porodica, napominjući da u suprotnom u ovoj priči ne bi uspeli. Sagovornica Agrokluba je čak napustila i fakultet kako bi se posvetila porodičnoj proizvodnji i održala kvalitet, ime i dugogodišnji nivo koji je izgradio njen otac.

Leave your thought

Call Now Button